Nova naučna analiza objavljena u časopisu Critical Reviews in Food Science and Nutrition 24. januara 2026. godine donosi snažne dokaze o pozitivnom uticaju divljih borovnica na kardiometaboličko zdravlje. Pregled je obuhvatio 12 kliničkih ispitivanja na ljudima sprovedenih tokom 24 godine u četiri zemlje, uz brojne pretkliničke studije.
Najkonzistentniji nalaz ukazuje na značajno poboljšanje funkcije krvnih sudova, posebno endotelne funkcije, odnosno sposobnosti krvnih sudova da se opuste i reaguju na stimuluse. Ovi efekti mogu se javiti brzo, u roku od nekoliko sati nakon jedne porcije, ili se akumulirati tokom nedelja redovne konzumacije.
Potrebna su veća, kontrolisanija klinička ispitivanja da bi se definitivno potvrdili rezultati za krvni pritisak, lipide u krvi i glikemijsku kontrolu.
— Dr Sarah A. Johnson i Dr Dorothy Klimis-Zacas, vodeći autori pregleda
Kod osoba sa povišenim kardiometaboličkim rizikom, studije su zabeležile klinički značajna poboljšanja krvnog pritiska, glikemijske kontrole i lipidnih markera poput ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida. Jedno dvanaestonedeljno istraživanje pokazalo je smanjenje 24-časovnog sistolnog krvnog pritiska za -3,59 mmHg.
Ove dobrobiti pripisuju se jedinstvenom sastavu divljih borovnica, bogatom polifenolima, uključujući približno 30 različitih vrsta antocijanina, i dijetalnim vlaknima.
Ključni mehanizam delovanja uključuje crevni mikrobiom. Značajan deo ovih jedinjenja dospeva do debelog creva, gde ih crevne bakterije transformišu u bioaktivne metabolite, koji čine do 40% aktivnih jedinjenja u krvi. Šestonedeljna klinička studija pokazala je da dnevna konzumacija 25 grama liofilizovanog praha divlje borovnice povećava broj korisnih Bifidobacterium vrsta u crevima.
Pored kardiovaskularnog i crevnog zdravlja, pregled je istakao i kognitivne prednosti. Istraživanja ukazuju na poboljšanja u brzini razmišljanja i pamćenju kod starijih odraslih osoba. Jedno šestomesečno ispitivanje pokazalo je da je svakodnevna konzumacija divljih borovnica vratila brzinu obrade informacija kod osoba sa blagim kognitivnim padom na nivo onih bez oštećenja.
Kognitivne prednosti zabeležene su i kod dece i adolescenata, uključujući bolje pamćenje, donošenje odluka, vreme reakcije, koncentraciju i raspoloženje.
Individualna varijabilnost u odgovoru, na koju utiču početno zdravstveno stanje, lekovi i jedinstveni sastav crevnog mikrobioma, zahteva dalja istraživanja radi identifikacije onih koji najbolje reaguju i optimizacije doziranja. Neke analize kritički primećuju da pojedina randomizovana kontrolisana ispitivanja nisu pokazala uticaj konzumacije borovnica na krvni pritisak, insulinsku rezistenciju ili lipide u krvi, iako potvrđuju konzistentna poboljšanja u protočno-posredovanoj dilataciji (FMD).
Jedan od manje zastupljenih aspekata ove priče je nesiguran položaj industrije divljih borovnica. Uzgajivači u Mejnu i istočnoj Kanadi suočavaju se sa ozbiljnim gubicima useva usled suša izazvanih klimatskim promenama i drugim ekološkim promenama. Samo u Mejnu procenjeni gubitak u 2025. godini iznosio je 30 miliona dolara zbog suše.
Ovo, zajedno sa rastućim troškovima inputa i konkurencijom gajenih borovnica, predstavlja egzistencijalnu pretnju za poljoprivrednike i moglo bi uticati na dugoročnu dostupnost i cenu ovih jedinstveno korisnih bobica za potrošače. Propadanje ove industrije ne bi ugrozilo samo snabdevanje moćnom superhranom, već bi narušilo i značajno kulturno i društveno nasleđe vezano za branje divljih borovnica u ovim regionima.
Poruka za čitaoce je jasna: uključivanje jedne šolje divljih borovnica dnevno u ishranu jednostavan je korak, potkrepljen dokazima, ka boljem zdravlju srca i creva. Blendiranje u smutije može čak poboljšati apsorpciju njihovih bioaktivnih jedinjenja. Ipak, buduća dostupnost ovog prirodnog saveznika zdravlja zavisi od rešavanja kritičnih ekoloških i ekonomskih izazova sa kojima se suočavaju posvećeni uzgajivači koji nam ove bobice donose na trpezu.
