Novo istraživanje sa UT Health San Antonio sugeriše da konstantno spavanje duže od proseka svake noći može biti rani pokazatelj moždanih promena povezanih sa Alchajmerovom bolešću, a ne samo bezazlena navika. Studija objavljena u časopisu Alzheimer's & Dementia otkrila je robusnu, nelinearnu povezanost između produženog trajanja sna i povišenih nivoa fosforilisanog tau 181 (p-tau181) u krvi.
Kada nametnete pravu liniju kroz podatke koji se krive, potpuno propuštate suštinu.
— Vanessa M. Young, glavni autor studije
P-tau181 je modifikovani tau protein koji se smatra obeležjem Alchajmerove bolesti i sada se može detektovati putem krvnih testova.
Ovi nalazi su značajni jer su se održali čak i nakon što su uzeti u obzir različiti zdravstveni faktori, uključujući starost, pol, apneju u snu, depresiju, funkciju bubrega i APOE ε4 genotip, koji je povezan sa povećanim rizikom od Alchajmera. Studija, koja je obuhvatila 2.410 učesnika iz dugogodišnje Framingham Heart Study, naglašava složen i često dvosmeran odnos između sna i neurodegeneracije, ukazujući da više sna nije uvek bolje za zdravlje mozga.
Ključni aspekt istraživanja bila je upotreba napredne statističke tehnike koja je otkrila nelinearnu povezanost između trajanja sna i nivoa p-tau181. To znači da odnos nije prava linija, već nivoi p-tau181 počinju značajno da rastu kada trajanje sna pređe osam i po do devet sati, sa posebno oštrim porastom nakon 10 sati.
Ovo nijansirano razumevanje je ključno, jer bi jednostavniji linearni model mogao da prikrije pravu složenost. Važno je napomenuti da je veza između dugog sna i p-tau181 bila specifična za Alchajmerovu patologiju, što se pokazalo kada su istraživači analizirali druge krvne biomarkere opšteg oštećenja moždanih ćelija i otkrili da njihova povezanost sa dugim snom nestaje nakon što se u obzir uzme funkcija bubrega.
Iako studija identifikuje dug san kao potencijalni ponašajni marker, istraživači naglašavaju da se njime ne uspostavlja uzročna veza. Umesto toga, konstantno spavanje tokom dužeg perioda može odražavati rane neurodegenerativne procese koji su već u toku. Suda Sešadri, osnivač direktora Biggs instituta i viši istraživač u Framingham Heart Study, sugeriše da bi prekomerno spavanje moglo biti simptom osnovnih moždanih promena, a ne direktan uzrok, što implicira da samo smanjivanje trajanja sna kod onih koji dugo spavaju možda neće smanjiti rizik od demencije.
Ovo se uklapa u šire razumevanje odnosa između sna i Alchajmera, koji se često opisuje kao U-oblik, gde su i preterano kratko i preterano dugo trajanje sna povezani sa povećanim rizikom od demencije. Novija istraživanja dodatno komplikuju razumevanje, ističući interakciju genetike i sredinskih faktora.
Studija sa Univerziteta Edit Kovan (Edith Cowan University) iz jula 2026. otkrila je da obrasci spavanja mogu uticati na to kako varijante gena akvaporin-4 (AQP4), uključenog u uklanjanje tečnosti i otpada iz mozga, utiču na rane moždane promene povezane sa Alchajmerom.
To sugeriše da se uticaj genetske predispozicije može modifikovati individualnim navikama spavanja. Pored toga, i drugi poremećaji sna su pod lupom, uključujući produženo vreme potrebno za ulazak u REM fazu sna, što je povezano sa višim nivoima amiloid-beta i p-tau181.
UT Health San Antonio je dobio grant od 200.000 dolara od Udruženja za Alchajmerovu bolest (Alzheimer's Association) za istraživanje kako sredinski stresori, poput poremećaja cirkadijalnog ritma izazvanih džet-legom ili ishranom bogatom mastima, stupaju u interakciju sa genetskim faktorima rizika.
Ovo perspektivno istraživanje ima za cilj da utvrdi da li obnavljanje metaboličkih ritmova može sprečiti napredovanje Alchajmerove bolesti. Uprkos ovim nalazima, odnos ostaje složen. Jedna ranija studija iz aprila 2023. godine, deo velike britanske studije Milion žena (UK Million Women Study), pronašla je malo dokaza o snažnoj povezanosti između trajanja sna i rizika od demencije, posebno za duže trajanje sna, što naglašava stalnu debatu i potrebu za daljim dugoročnim studijama.
Na kraju, san se prepoznaje kao obećavajući promenljivi faktor rizika za Alchajmerovu bolest. Rešavanje poremećaja sna poput apneje ili nesanice i održavanje zdravih obrazaca spavanja moglo bi biti ključno za celokupno zdravlje mozga. Dok istraživači nastavljaju da razotkrivaju precizne mehanizme koji povezuju trajanje sna sa neurodegenerativnim bolestima, praćenje sopstvenih navika spavanja i razgovor sa lekarom o značajnim promenama mogu biti razuman korak za svakoga ko brine o dugoročnom kognitivnom zdravlju.
