Nova, opsežna studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Džons Hopkins (Johns Hopkins Medicine), a finansirala savezna vlada SAD, donosi značajno olakšanje za odrasle osobe sa dijabetesom tipa 2 koje koriste semaglutid i druge GLP-1 lekove. Istraživanje, objavljeno u časopisu Ophthalmology 2. juna 2026. godine, nije pronašlo statističku vezu između ovih široko korišćenih lekova i promenjenog rizika od razvoja neovaskularne starosne makularne degeneracije (NVAMD), teškog stanja koje može dovesti do slepila.
Studija je analizirala podatke preko 800.000 odraslih osoba. Poseban fokus bio je na 227.971 osobi koja je prvi put počela da koristi semaglutid i druge GLP-1 lekove od decembra 2017. do decembra 2024. godine. Zaključak je jasan: rizik od NVAMD bio je uporediv sa rizikom kod terapija koje nisu GLP-1.
S obzirom na oprečne podatke i potencijal za retke, ali ozbiljne očne nuspojave, stručnjaci naglašavaju važnost sveobuhvatnih osnovnih oftalmoloških pregleda pre započinjanja terapije GLP-1 lekovima.
— Nalazi više istraživačkih centara
Dr Sindi Kaj (Cindy Cai), glavni istraživač, istakla je da je studija osmišljena upravo da razjasni postojeće kontradiktorne nalaze u literaturi, gde su GLP-1 lekovi u nekim radovima povezivani sa povećanim, a u drugim sa smanjenim rizikom od starosne makularne degeneracije.
- Obavite sveobuhvatan oftalmološki pregled pre početka terapije GLP-1 lekovima, posebno ako imate dijabetes ili postojeće očne probleme.
- Redovno pratite bilo kakve promene u vidu tokom korišćenja terapije.
- Otvoreno razgovarajte sa svojim lekarom o potencijalnim implikacijama po zdravlje očiju, vagajući metaboličke i kardiovaskularne koristi u odnosu na retke rizike.
Iako su vesti ohrabrujuće, uticaj GLP-1 lekova na zdravlje očiju je složen. Druga istraživanja ukazuju na potencijalne rizike za različita očna stanja. Studija Univerziteta u Torontu (University of Toronto) od 5. juna 2025, objavljena u JAMA Ophthalmology, ukazala je na mali, ali povećan rizik od neovaskularne starosne makularne degeneracije (nAMD) kod starijih odraslih osoba sa dijabetesom tipa 2 koje su koristile GLP-1 lekove najmanje šest meseci.
Iako je prilagođeni odnos rizika bio 2,21, što sugeriše da su korisnici imali više nego dvostruko veću verovatnoću da razviju nAMD, apsolutni rizik je ostao nizak: 0,2% za korisnike GLP-1 lekova u poređenju sa 0,1% za one koji ih ne koriste, tokom perioda od tri godine.
Dodatnu zabrinutost izazvala je studija Univerziteta Ratgers (Rutgers University) iz jula 2026, objavljena u Annals of Internal Medicine, koja je identifikovala blagi porast rizika od ishemijske optičke neuropatije (ION), retkog stanja koje izaziva iznenadni gubitak vida, među korisnicima GLP-1 lekova.
Istraživači su otkrili otprilike tri do četiri dodatna slučaja na svakih 10.000 pacijenata tokom 18 meseci. Ovaj nalaz je u skladu sa preporukom Evropske agencije za lekove (EMA) da se nearteritična prednja ishemijska optička neuropatija (NAION) uvrsti kao "veoma retka" potencijalna nuspojava za semaglutid, koja se javlja kod otprilike jednog od 10.000 korisnika.
Sa druge strane, neka istraživanja sugerišu i potencijalnu zaštitnu ulogu. Studija Klinike Klivlend (Cleveland Clinic Cole Eye Institute) iz jula 2026, objavljena u Ophthalmology Retina, ukazala je da bi upotreba GLP-1 lekova mogla smanjiti rizik od neeksudativne (suve) starosne makularne degeneracije u poređenju sa insulinom i drugim lekovima za snižavanje glukoze.
Čini se da se ovaj zaštitni efekat vremenom povećava. Slični nalazi predstavljeni su i na 129. godišnjem sastanku Američke akademije za oftalmologiju (American Academy of Ophthalmology) u oktobru 2025. godine.
Ovi nalazi pokazuju važnost razlikovanja različitih očnih oboljenja. Dok studija Džons Hopkinsa pruža snažne dokaze protiv povezanosti sa NVAMD kod specifične grupe pacijenata, zabrinutost i dalje postoji za stanja poput nAMD i ION/NAION, čak i ako su apsolutni rizici mali.
Sa procenjenih 27% odraslih osoba sa dijabetesom u SAD koje trenutno koriste GLP-1 lekove, razumevanje ovih nijansiranih rizika je od ključnog značaja. Nalazi studije Džons Hopkinsa specifični su za odrasle osobe sa dijabetesom tipa 2 koje su prvi put počele da koriste GLP-1 lekove i ne bi trebalo da se ekstrapoliraju na osobe koje ove lekove uzimaju prvenstveno radi gubitka težine, a nemaju dijabetes.
Iako metaboličke i kardiovaskularne koristi GLP-1 lekova za većinu pacijenata često nadmašuju ove retke očne rizike, otvorena komunikacija između pacijenata i njihovih lekara o svim aspektima zdravlja, uključujući i zdravlje očiju, ostaje od najveće važnosti. Kontinuirano praćenje i individualni pristup su ključni, s obzirom na to da se naučna slika o dugoročnim efektima ovih lekova i dalje razvija.
