Prelazak na zdraviju ishranu na globalnom nivou, uz efikasnije poljoprivredne prakse i drastično smanjenje bacanja hrane, mogao bi do 2050. godine da smanji neto emisije ugljen-dioksida iz poljoprivrede za neverovatnih 85 odsto u poređenju sa nivoom iz 2020, pokazuje revolucionarna studija objavljena u časopisu Nature jula 2026.
Skriveni troškovi globalnog prehrambenog sistema dostižu zapanjujućih 10 do 20 triliona dolara godišnje, pri čemu su nezdrave navike u ishrani jedan od glavnih uzroka.
— Raniji nalazi istraživanja
Ova transformacija, prema „Planetarnoj zdravstvenoj dijeti” EAT-Lancet komisije, donela bi ekološke koristi poput smanjenja poljoprivrednog zemljišta za šest odsto i sprečila 15 miliona prevremenih smrti godišnje. Međutim, ostvarenje ovog cilja izazvalo bi ekonomski potres bez presedana u globalnoj poljoprivredi, duboko menjajući milione egzistencija.
Istraživanje predviđa dramatičan pad globalne vrednosti stočarske proizvodnje za 42 odsto, odnosno 630 milijardi američkih dolara do 2050. u odnosu na 2020. godinu. Proizvodnja preživara poput goveda, ovaca i koza opala bi za čak 70 odsto, 274 milijarde dolara, što znači oko 400 miliona manje ovih životinja u svetu.
Ovaj pad je ključan jer hrana životinjskog porekla stvara 57 odsto ukupnih emisija globalne proizvodnje hrane. Nasuprot tome, ukupna vrednost proizvodnje povrća, voća, orašastih plodova i mahunarki porasla bi za 57 odsto, dostižući 890 milijardi dolara. U Sjedinjenim Državama prihod farmi smanjio bi se za oko 21 odsto, dok bi prihod od stočarstva pao za 73 procenta, a vrednost biljne proizvodnje porasla za 20 odsto.
Ove brojke predstavljaju veliki izazov i priliku za milione farmera i proizvođača hrane.
Osim borbe protiv klimatskih promena, usvajanje ishrane bogate biljkama i minimalno prerađenim namirnicama donelo bi značajne javnozdravstvene benefite. Komisija EAT-Lancet je 2025. procenila da bi takva promena mogla godišnje da spreči 15 miliona prevremenih smrti.
