Istraživanja sprovedena tokom 2025. i 2026. godine fundamentalno menjaju način na koji razumemo vitamin B12, otkrivajući da njegov nedostatak, čak i pri vrednostima koje se smatraju „normalnim“, može direktno da naruši proizvodnju ćelijske energije i oponaša simptome uobičajenog starenja. Ovo sugeriše da bi mnogi padovi u zdravlju i kogniciji koji se pripisuju godinama mogli biti sprečivi ili reverzibilni, dovodeći u pitanje dugogodišnje pretpostavke o neizbežnosti simptoma starenja.
Nedostatak vitamina B12 se često pogrešno smatra normalnim starenjem jer se simptomi preklapaju sa onim što većina ljudi očekuje da će se desiti kako stare.
— Dr Amie Hornaman, doktor kliničke ishrane
Naučnici sa Univerziteta Kornel i Univerziteta Alabama u Birmingemu su 2026. godine otkrili da nizak nivo B12 direktno oštećuje mitohondrije, ćelijske „generatore energije“, utičući na produkciju energije u ćelijama skeletnih mišića. Ovo oštećenje je povezano sa nakupljanjem uracila u mitohondrijalnoj DNK, što zaustavlja stvaranje energije i potencijalno objašnjava zašto ljudi doživljavaju hroničan umor i mentalnu maglu mnogo pre nego što se pojave tradicionalni znaci nedostatka, poput anemije.
Dodatno, istraživanje sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF) iz 2025. godine pokazalo je da su čak i starije odrasle osobe sa nivoom B12 koji se smatra „normalnim“ pokazivale suptilne znake neurološkog pada, uključujući oštećenje bele mase mozga i sporije kognitivne i vizuelne procesne brzine. To ukazuje da prag za optimalan status B12 može biti viši nego što aktuelne smernice pretpostavljaju, i da samo ispunjavanje minimalnog standarda možda nije dovoljno da zaštiti mozak koji stari.
- Hroničan umor i mentalna magla
- Promene u pamćenju i slaba koncentracija
- Depresivno raspoloženje i razdražljivost
- Utrnulost ili trnci u rukama i stopalima
- Problemi sa ravnotežom
Rizične grupe su posebno brojne: procenjuje se da nedostatak B12 pogađa do 20 odsto opšte populacije, dok među starijima od 60 godina taj udeo raste na 20 do 40 odsto. Starije osobe su ranjivije zbog smanjene produkcije želudačne kiseline, atrofičnog gastritisa i upotrebe lekova poput inhibitora protonske pumpe i metformina, koji otežavaju apsorpciju vitamina.
Vegani i vegetarijanci takođe spadaju u visokorizičnu grupu jer se B12 primarno nalazi u namirnicama životinjskog porekla.
Dijagnostika predstavlja ozbiljan izazov. Standardni serumski testovi na B12 mogu da previde i do 26 odsto deficita, zbog čega stručnjaci sada zagovaraju sveobuhvatniji pristup: preporučuju se dodatne analize metilmalonske kiseline (MMA) i homocisteina, koje daju jasniju sliku o tome kako se B12 koristi na ćelijskom nivou.
Izostanak ovih naprednih markera u rutinskoj praksi često znači da funkcionalna insuficijencija B12 ostaje neprepoznata.
Novi nalazi takođe ukazuju na manje vidljive posledice. Mnogi članci se fokusiraju na težak nedostatak, ali istraživanja naglašavaju da čak i marginalni ili suboptimalni nivoi B12, unutar „normalnog“ opsega, mogu da ugroze sposobnost organizma da se nosi sa metaboličkim stresom, imunskim izazovima i opštim habanjem uzrokovanim starenjem.
Pored toga, preklapanje simptoma sa uobičajenim psihijatrijskim stanjima često vodi ka pogrešnim dijagnozama, pacijenti mogu dobiti antidepresive dok osnovni nutritivni problem ostaje neadresiran. Ekonomski i društveni troškovi su značajni: nepotrebne dijagnostičke procedure, produžene hospitalizacije i povećana potreba za asistiranim životom zbog sprečivog kognitivnog i fizičkog opadanja.
Iako su laboratorijski nalazi, uključujući rezultate na starijim ženkama miševa gde je suplementacija B12 poboljšala mitohondrijalno zdravlje, obećavajući, još uvek su potrebna ispitivanja na ljudima da bi se utvrdilo da li suplementacija zaista usporava starenje ili poboljšava energiju kod inače zdravih ljudi. Ipak, ovi nalazi ističu potrebu za boljom dijagnostikom i razumevanjem uloge vitamina B12 u zdravom starenju, što može pomoći u prevenciji ili preokretu simptoma starenja.
