Društvene mreže preplavio je novi talas trendova u ishrani pod zajedničkim nazivom „maksing“ (maxxing), koji podstiču ljude da unos hranljivih materija dovedu do ekstrema zarad navodnih zdravstvenih i estetskih koristi. Iako se neki principi ovog pristupa poklapaju sa ispravnim nutritivnim savetima, stručnjaci upozoravaju da kruti mentalitet „što više, to bolje“, koji se često promoviše na platformama poput TikToka, može dovesti do neželjenih posledica po zdravlje i stvoriti anksioznost u vezi sa hranom.
Termin „maksing“ ima neočekivano poreklo. Pojavio se u onlajn supkulturama tokom 2010-ih godina, prvobitno kao „luksmaksing“ (looksmaxxing), intenzivni napori da se poboljša fizički izgled, da bi oko 2024. i 2025. godine prešao u mejnstrim diskusije o zdravlju i wellnessu.
Danas su nutritivne varijante postale veoma popularne, poput proteinskog maksinga, maksinga vlaknima i maksinga gvožđem, podstaknute uticajnim ličnostima, revidiranim dijetetskim smernicama i rastućim fokusom potrošača na specifične zdravstvene ishode.
Proteinski maksing je verovatno najistaknutiji trend. Zagovara dnevni unos proteina koji se često kreće od 2,0 do 3,0 grama po kilogramu telesne težine, što znatno prevazilazi tradicionalni preporučeni dnevni unos od 0,8 g/kg, pa čak i ažurirane savezne dijetetske smernice za period 2025-2026. koje za mnoge odrasle osobe predlažu 1,2 do 1,6 g/kg.
Ovaj trend pokreće želja za ubrzanim dobijanjem mišićne mase, gubitkom masti i boljom sitošću, a dodatno ga je pojačala široka upotreba GLP-1 lekova za mršavljenje, gde je očuvanje čiste mišićne mase tokom brzog gubitka kilograma ključna briga. Brendovi su brzo kapitalizovali ovaj trend, obogaćujući proteinima sve od kafe do dezerta.
Slično tome, maksing vlaknima podstiče značajno povećanje dnevnog unosa vlakana, često sa ciljem da se premaši preporučenih 25 grama za žene i 38 grama za muškarce. Ovaj trend se bavi stvarnim nutritivnim jazom, budući da više od 90% žena i 97% muškaraca u SAD ne dostiže ove preporuke.
Interesovanje za vlakna raste zbog sve veće svesti o njihovom značaju za zdravlje creva, digestivni wellness i ulogu u smanjenju rizika od hroničnih bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja i raka debelog creva.
