Ako vam lekar kaže da imate masnu jetru, stanje koje pogađa oko 75 odsto odraslih sa gojaznošću širom sveta, verovatno biste pomislili da je rešenje samo u gubitku kilograma. Međutim, kliničko ispitivanje objavljeno 27. avgusta 2026. u časopisu Cell Metabolism pokazuje da nije svejedno kako mršavite.
Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu otkrili su da ketogena dijeta smanjuje masnoću u jetri u proseku za 67 odsto, dok su mediteranska i biljna ishrana sa niskim unosom masti postigle smanjenje od po 45 odsto. Svi učesnici su izgubili oko 10 odsto telesne težine tokom četiri do pet meseci, ali je ketogeni režim doneo dodatnu metaboličku prednost.
Kontrolisana ispitivanja na ljudima, poput ovog, trebalo bi da imaju veću težinu od opservacionih studija koje se često oslanjaju na samoprocenu ishrane.
— Dr Bret Šer, kardiolog
Posebno je zanimljiv uticaj na predijabetes. Nakon studije, oko polovina učesnika (50 odsto) na ketogenoj dijeti više nije ispunjavala kriterijume za predijabetes. Kod mediteranske ishrane taj procenat je bio 29 odsto, a kod biljne svega 7 odsto.
Pored toga, ketogena grupa je zabeležila pad dnevnog nivoa šećera u krvi za 20 odsto i smanjenje dnevnog insulina za 74 odsto, uz dva do tri puta veće poboljšanje insulinske osetljivosti jetre. Ovi rezultati ukazuju da ograničenje ugljenih hidrata deluje direktno na metaboličke puteve, a ne samo kroz kalorijski deficit.
Istraživači su primetili da je ketogena dijeta dovela do najvećeg porasta glukagona, hormona koji pomaže u razgradnji masti uskladištenih u jetri, i do najvećeg pada insulina u krvi. Ova kombinacija objašnjava zašto je smanjenje masnoće jetre bilo izraženije. Zanimljivo je i da visok unos masti (73 odsto kalorija, uključujući 23 odsto iz zasićenih masti) nije pogoršao profil lipida.
Nivo LDL holesterola i apolipoproteina B nije se značajno razlikovao među grupama, a HDL (dobar) holesterol je porastao samo u ketogenoj grupi. Ovo dovodi u pitanje uobičajenu zabrinutost da ovakva ishrana šteti srcu.
Ipak, dugoročni efekti ketogene dijete i dalje su predmet debate. Studije na životinjama, posebno one sa Univerziteta Juta objavljene u Science Advances u oktobru 2025, pokazale su da dugotrajna ketogena ishrana kod miševa, iako sprečava gojenje, dovodi do hiperlipidemije, steatoze jetre i ozbiljne intolerancije na glukozu, naročito kod mužjaka.
Doktorsko istraživanje Samija Kadrija sa Univerziteta u Helsinkiju takođe je otkrilo da ketogena dijeta ubrzava razgradnju masti u jetri, što može oslabiti funkciju mitohondrija i potencijalno pogoršati bolest jetre. Zbog toga Kadri ne preporučuje keto dijetu osobama sa uznapredovalom masnom bolešću jetre.
Stručnjaci poput kardiologa dr Breta Šera upozoravaju da nalaze na životinjama ne treba direktno preslikavati na ljude, posebno kada su korišćeni ekstremni modeli ishrane ili genetski modifikovane životinje. Ipak, i samo kliničko ispitivanje ima ograničenja: obuhvatilo je samo 42 osobe koje su završile studiju, trajalo je kratko, a svi obroci su bili obezbeđeni, što olakšava pridržavanje.
U stvarnom životu, samostalno planiranje ketogene dijete može biti izazovno i zahtevati stručno vođenje.
Ako razmišljate o ketogenoj dijeti zbog masne jetre ili predijabetesa, prvi konkretan korak je razgovor sa lekarom ili nutricionistom. Oni mogu proceniti vaše celokupno zdravstveno stanje, uzeti u obzir eventualne kontraindikacije i pomoći vam da odlučite da li je ovakav režim bezbedan i održiv za vas.
Ishrana nije univerzalno rešenje, ali ova studija pokazuje da, pod kontrolisanim uslovima, može doneti značajne metaboličke koristi.
