U ruci držite pakovanje napitka ili gotovog jela koje redovno kupujete. Na prednjoj strani piše "prirodno", a u sitnom spisku sastojaka, negde pri dnu, stoje askorbinska kiselina i ekstrakt ruzmarina. Izgleda bezopasno, čak i korisno. Francuska studija objavljena u European Heart Journal u maju ove godine pokazuje da taj utisak ne mora da bude tačan.
- E202 kalijum-sorbat
- E224 kalijum-metabisulfit
- E250 natrijum-nitrit
- E300 askorbinska kiselina
- E301 natrijum-askorbat
- E316 natrijum-eritorbat
- E330 limunska kiselina
- E392 ekstrakt ruzmarina
Istraživanje NutriNet-Santé pratilo je više od 112.000 odraslih u proseku sedam do osam godina. Istraživači su izdvojili osam čestih aditiva koji su pojedinačno bili povezani s većom učestalošću hipertenzije: kalijum-sorbat (E202), kalijum-metabisulfit (E224), natrijum-nitrit (E250), askorbinsku kiselinu (E300), natrijum-askorbat (E301), natrijum-eritorbat (E316), limunsku kiselinu (E330) i ekstrakt ruzmarina (E392).
Ako se potvrde, ovi novi podaci zahtevaju ponovnu procenu propisa koji uređuju upotrebu ovih aditiva radi bolje zaštite potrošača.
, Dr Matilda Tuvije, INSERM
U grupi s najvećim unosom neantioksidativnih konzervansa rizik od visokog pritiska bio je 29% veći, a rizik od kardiovaskularnih bolesti, što obuhvata infarkt, moždani udar i anginu, 16% veći. Veliki unos antioksidativnih konzervansa pratio je 22% veći rizik od hipertenzije.
Natrijum-eritorbat je bio dodatno povezan s kardiovaskularnim bolestima, a kalijum-sorbat s koronarnom bolesti srca. Gotovo svi učesnici, 99,5% njih, konzumirali su bar jedan konzervans u prve dve godine praćenja.
Najviše iznenađuje upravo nalaz o "prirodnim" aditivima, poput askorbinske kiseline, oblika vitamina C, i ekstrakta ruzmarina. Askorbinska kiselina je u studiji bila direktno povezana i s većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. To sugeriše da bi sama obrada hrane, a ne samo poreklo aditiva, mogla biti ključni faktor.
Studija je opservaciona, pa ne može dokazati uzročnost, ali dodaje značajnu težinu pretpostavci da ovi sastojci mogu doprineti srčanim problemima. Dr DžoEn Manson s Harvard Medical School smatra da aditivi mogu biti i pokazatelj ishrane bogate ultraprerađenom hranom, odnosno da šteta može dolaziti od zajedničkog dejstva mnogih sastojaka u takvoj hrani, uključujući šećer, so i nezdrave masti, a ne samo od pojedinačnog aditiva.
Ipak, detaljna analiza pojedinačnih aditiva ukazuje na to da određena jedinjenja mogu igrati ulogu i van pukog obeležavanja loše ishrane.
Slične brige ne zaustavljaju se na konzervansima iz ove studije. Druge analize iz istog uzorka povezale su veštačke zaslađivače, poput aspartama, sukraloze i acesulfama kalijuma, s većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara. Natrijum-benzoat, još jedan čest konzervans u bezalkoholnim pićima i prerađenoj hrani, doveden je u vezu s ubrzanim radom srca, palpitacijama, povišenim pritiskom i sistemskom inflacijom.
Pojedini emulgatori, među njima celuloze (E460-E468), karboksimetilceluloza (E466) i trinatrijum-fosfat (E339), takođe su pokazali povezanost s kardiovaskularnim bolestima i koronarnom bolesti srca. Istraživači ispituju biološke mehanizme kao što su poremećaj crevne mikrobiote, hronična inflamacija i oksidativni stres.
Važna je i nijansa kod nitrata: natrijum-nitrit (E250) iz aditiva bio je povezan s većim rizikom od hipertenzije, ali nitrati iz prirodnih izvora, poput povrća, mogu imati povoljno dejstvo na krvni pritisak.
Vodeći istraživači, Dr Matilda Tuvije i Anais Hasenbehler iz INSERM-a i Univerziteta Sorbona Pariz Nord, pozivaju regulatorna tela, poput američke Agencije za hranu i lekove (FDA) i Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), da ponovo procene bezbednost i neophodnost ovih aditiva. Do tada, istraživanje samo pojačava postojeći savet javnog zdravlja: ograničiti ultraprerađenu hranu i dati prednost neprerađenim i minimalno prerađenim namirnicama.
Prvi korak možete napraviti danas, bez ikakve kupovine. Izvadite iz kuhinje tri gotova proizvoda koja najčešće koristite i pročitajte ceo spisak sastojaka, do sitnih slova na dnu. Potražite E202, E224, E250, E300, E301, E316, E330 i E392.
Ako se neki od njih nađe na listi, ne morate odmah da bacite proizvod, ali sada imate informaciju. Sledeći put, u istoj kategoriji, izaberite varijantu s kraćim spiskom sastojaka ili onu koja se priprema kod kuće.
Ne treba vam potpuna promena ishrane preko noći. Ono što dugoročno menja rizik jeste ponovljiv izbor, dan za danom, na istoj polici u istoj prodavnici. A ako već imate visok pritisak ili bolest srca, o svakoj promeni u ishrani razgovarajte sa svojim lekarom.
