Proteini su postali marketinška zvezda na policama: sve više proizvoda, od kafe i pahuljica do vode, nosi oznaku da je obogaćeno proteinima. Ako ste nedavno stajali pred tim rafovima i pitali se da li vam je zaista potrebno još proteina, nova naučna analiza daje vam razlog da zastanete.
Pregled više od 350 studija, koji će biti objavljen 31. jula 2026. u časopisu Cell Reports, ukazuje da bi smanjivanje unosa proteina moglo biti značajan faktor u usporavanju starenja i dužem, zdravijem životu.
- Godine i nivo aktivnosti
- Opšte zdravstveno stanje i eventualne bolesti
- Koliko proteina već unosite kroz obroke i dodatke
- Da li prevladava biljni ili životinjski protein
Istraživanje je vodio dr Dudley Lamming sa Univerziteta u Viskonsinu u Madisonu. Prema nalazima, niži unos proteina može poboljšati metabolizam, smanjiti upalu i oštećenje ćelija, kao i aktivirati puteve povezane sa dugovečnošću. Analiza opisuje i konkretne mehanizme: manje proteina povezuje se sa boljom metaboličkom funkcijom, izmenjenim signaliziranjem hranljivih materija i manjim ćelijskim oštećenjem.
Ključno je povećanje nivoa faktora rasta fibroblasta 21 (FGF21), hormona koji se dovodi u vezu sa većom potrošnjom energije, boljom regulacijom šećera u krvi i smanjenom upalom, a koji je na životinjskim modelima povezan sa znatno dužim životnim vekom.
Ograničenje proteina takođe inhibira mTORC1 i aktivira GCN2, dva važna senzora hranljivih materija koji regulišu rast ćelija i odgovor na stres. Time se ćelije praktično prebacuju iz stanja rasta i umnožavanja u stanje recikliranja i popravke kroz autofagiju, proces ćelijskog čišćenja.
Pored opšteg smanjenja proteina, pregled naglašava da bi ograničavanje pojedinih aminokiselina, pre svega metionina, izoleucina i valina, moglo biti ključno za aktiviranje ovih puteva. Smatra se da prekomerna konzumacija tih aminokiselina aktivira puteve rasta koji mogu povećati rizik od gojaznosti, upale i stanja povezanih sa godinama.
Ovaj nesklad stvara dilemu oko unosa proteina: i visok i nizak unos proteina zagovaraju se za različite zdravstvene ishode. Za mnoge odrasle osobe koje su pretežno sede, pregled sugeriše da trenutni trend proizvoda obogaćenih proteinima i nedavni saveti o većem unosu možda precenjuju stvarne potrebe, a to može imati i negativne posledice po zdravlje.
Ipak, nezavisni stručnjaci pozivaju na oprez. Profesor Pol Grinhaf (Paul Greenhaff) i emeritus profesor Kevin Mekonvej (Kevin McConway) ističu da najubedljiviji dokazi o produženju života dolaze iz životinjskih studija, poput onih na kvascu, voćnim mušicama i glodarima, dok direktna, dugoročna klinička ispitivanja na ljudima koja bi potvrdila slično produženje života još uvek nedostaju.
Mala klinička ispitivanja na ljudima pokazala su da dijete sa ograničenim proteinima mogu dovesti do gubitka težine, smanjenja telesne masti i boljeg šećera u krvi na prazan stomak, ponekad čak i uz veći ukupni kalorijski unos, ali to ne potvrđuje produženje ljudskog života.
Sam pregled priznaje i značajan paradoks: veći unos proteina ključan je za održavanje mišića, posebno kod aktivnih i starijih osoba. Odvojena velika kohortna studija o starenju, objavljena 28. maja 2026. u časopisu Nutrients, pokazala je da stalno nizak unos proteina negativno utiče na fizičko funkcionisanje, snagu mišića i svakodnevne aktivnosti kod starijih odraslih.
Nedovoljan unos proteina kod starijih može dovesti do sarkopenije, odnosno gubitka mišićne mase, slabosti i povećanog rizika od padova, hospitalizacije i smrtnosti. Trenutne preporuke za starije odrasle često navode 1,0-1,2 grama proteina po kilogramu telesne mase radi sprečavanja gubitka mišića.
Zato ovo istraživanje naglašava potrebu za personalizovanim preporukama o proteinima, umesto pojednostavljene poruke da je više uvek bolje. Optimalan unos proteina znatno varira u zavisnosti od godina, nivoa aktivnosti i opšteg zdravstvenog stanja. Dok sedećim osobama može koristiti manje proteina, aktivni ljudi, trudnice i starije osobe koje žele da sačuvaju mišićnu masu mogu zahtevati veći unos.
Važna je i vrsta proteina: neka istraživanja sugerišu da je biljni protein, kada zamenjuje životinjski protein, ugljene hidrate ili masti, povezan sa znatno većim izgledima za zdravo starenje.
Kao prvi korak, danas možete pogledati šta zapravo jedete tokom dana i prebrojati obroke u kojima se protein pojavljuje. Ako ste pretežno sedeći i uzimate proteinske dodatke ili obogaćene proizvode bez jasnog razloga, razgovarajte sa svojim lekarom ili nutricionistom o tome koliko vam je proteina zaista potrebno s obzirom na vaše godine i nivo aktivnosti.
Razlika između većeg i dovoljnog unosa proteina može biti značajna.
