Sećate se onog automatizma u prodavnici, ruka sama posegne za jogurtom sa natpisom '0% mlečne masti' ili mlekom u plavom tetrapaku. Godinama smo to radili bez razmišljanja, uvereni da je to jedini ispravan izbor za zdravlje srca i vitku liniju. Sada nauka nudi potpuno drugačiju sliku.
Američke dijetetske smernice za period 2025-2030. eksplicitno podržavaju konzumaciju mlečnih proizvoda na svim nivoima masnoće, uključujući punomasno mleko, sir, pa čak i puter. Ovo je suštinski zaokret u odnosu na preporuke koje su oblikovale ishranu još od sredine 1980-ih godina.
Deca koja piju punomasno mleko imaju 39% manji rizik od prekomerne težine ili gojaznosti u poređenju sa decom na redukovanom mleku.
— Meta-analiza iz 2020. godine
Ključni dokaz stigao je iz kanadske studije objavljene 2026. godine u časopisu The Journal of Nutrition. U dvanaestonedeljnom istraživanju sa 74 odrasle osobe koje su imale prekomernu težinu ili gojaznost, ispostavilo se da tri dnevne porcije punomasnih proizvoda nisu dovele do značajnog povećanja telesne mase, telesne masti, holesterola ili insulinske rezistencije.
- Birajte običan jogurt bez dodataka umesto voćnih varijanti sa skrivenim šećerom
- Pratite kako se osećate posle obroka, sitost je signal koji ne treba ignorisati
- Konsultujte lekara ako imate specifične kardiovaskularne rizike pre nego što značajno menjate ishranu
Štaviše, učesnici u grupi sa punomasnim proizvodima imali su poboljšan krvni pritisak i veći unos esencijalnih nutrijenata poput kalcijuma, proteina i vitamina D. Druga istraživanja idu još dalje: najmanje dve dnevne porcije mlečnih proizvoda, naročito punomasnih, mogu smanjiti rizik od dijabetesa, visokog krvnog pritiska i metaboličkog sindroma.
Studija iz 2025. godine povezala je punomasne mlečne proizvode sa 24% manjim rizikom od kalcifikacije koronarnih arterija, ranog markera srčanih bolesti.
Prethodni fokus na obrane varijante, koji je počeo sa preporukom američkog Ministarstva poljoprivrede iz 1985. godine da svi stariji od dve godine pređu na niskomasne mlečne proizvode, možda je imao neželjene posledice. Dejvid Ludvig sa Harvardove škole javnog zdravlja nazvao je niskomasnu ishranu 'neuspelim eksperimentom', sugerišući da je nenamerno dovela do povećane konzumacije rafinisanih ugljenih hidrata i šećera.
Ljudi su gubitak ukusa i sitosti nadoknađivali upravo onim što se danas smatra glavnim krivcem za rast gojaznosti i dijabetesa.
Posebno značajan, ali manje istican zaokret tiče se ishrane dece. Američke smernice za 2025-2030. sada odražavaju nove dokaze da punomasni mlečni proizvodi u ranom detinjstvu možda ne povećavaju rizik od gojaznosti, a mogu podržati razvoj mozga i povoljan telesni sastav.
Istraživanja su pokazala da je konzumacija punomasnog mleka kod petogodišnjaka povezana sa nižom adipoznošću i gojaznošću u osmoj godini, nezavisno od socioekonomskog statusa. Zakon o zdravom punomasnom mleku za decu potpisan je u januaru 2026. godine, čime su punomasno i 2% mleko vraćeni kao dozvoljene opcije u školskim obrocima.
Uprkos ovim promenama, debata nije završena. Američko udruženje za srce i dalje preporučuje ograničavanje zasićenih masti na manje od 6% ukupnih kalorija i savetuje obrane mlečne opcije. Svetska zdravstvena organizacija takođe preporučuje limit od najviše 10% ukupnog energetskog unosa iz zasićenih masti.
Nove smernice, iako podržavaju punomasne proizvode, zadržavaju granicu za zasićene masti na manje od 10% dnevnih kalorija. Pojedini kritičari upozoravaju da bi uopštena podrška punomasnim proizvodima mogla nenamerno ohrabriti veću potrošnju putera i pavlake, što se potencijalno kosi sa limitima za zasićene masti.
Oni sugerišu da se povoljniji kardiometabolički dokazi prvenstveno odnose na fermentisane proizvode i traže više preciznosti u preporukama.
Ovo predstavlja promenu u načinu na koji posmatramo hranu. Naglasak je na obrascima ishrane izgrađenim oko proteina, mlečnih proizvoda, povrća, voća, zdravih masti i celih žitarica, uz istovremeno smanjenje visokoprerađene hrane. Za svakodnevni život to znači manje restriktivne i potencijalno zasitnije obroke.
Praktičan prvi korak možete napraviti već danas: pri sledećoj kupovini uzmite punomasni jogurt ili mleko i koristite ga na isti način kao i obranu varijantu. Sitost koja sledi prirodno će regulisati koliko jedete kasnije, a unos kalcijuma i vitamina D biće potpuniji.
