Zamislite uobičajenu večeru: tanjir paste, salata i čaša crnog vina. Da li je to zaista dobro za vaše srce? Ili je možda bolje da preskočite alkohol?
Nova velika studija, predstavljena na godišnjoj naučnoj sesiji Američkog koledža za kardiologiju (ACC.26) 9. avgusta 2026. godine, donosi neočekivane uvide. Istraživanje je pratilo više od 340.000 odraslih osoba u Britaniji iz UK Biobank studije duže od jedne decenije i otkrilo da nije svejedno šta pijete, čak ni u umerenim količinama.
- Pratite svoj obrazac pijenja sedam dana: zapišite vrstu pića, količinu i da li ste pili uz obrok.
- Ako već pijete, razmislite o prelasku na čašu vina uz večeru umesto piva ili žestine van obroka.
- Budite svesni da ne postoji potpuno bezbedan nivo alkohola, i male količine nose određeni rizik.
- Razgovarajte sa lekarom o svom ukupnom kardiovaskularnom riziku i mestu alkohola u vašem životu.
Posebno zanimljivo u ovoj studiji je da su istraživači, predvođeni dr Džangling Čen sa Univerziteta Central South, pokazali da vrsta alkohola igra značajnu ulogu pri nižim nivoima konzumacije. Dok su polifenoli i antioksidansi poput resveratrola, katehina i kvercetina u crnom vinu možda delimično zaslužni za povoljniji lipidni profil i manji oksidativni stres, stručnjaci upozoravaju da se ne sme zanemariti uticaj životnog stila.
Osobe koje piju vino često imaju viši socioekonomski status, bolje obrazovanje, zdraviju ishranu i više fizičke aktivnosti, što sve može nezavisno doprineti boljem zdravlju.
Još jedan važan detalj: vino se češće konzumira uz obroke, što je navika povezana sa kvalitetnijom ishranom, dok se pivo, cider i žestoka pića često piju van obroka i idu uz lošiji izbor hrane. Ova razlika u obrascima pijenja dodatno komplikuje sliku i otežava donošenje jednostavnih zaključaka o uzroku i posledici.
Ipak, ova studija dolazi u trenutku kada sve više naučnih dokaza i velikih zdravstvenih organizacija, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO), svrstava alkohol u karcinogene grupe 1, povezujući čak i „laku“ i „umerenu“ konzumaciju sa povećanim rizikom od različitih vrsta raka.
Neka istraživanja sugerišu da potencijalne kardiovaskularne koristi pri niskim dozama bivaju nadmašene ukupnim rizicima, uključujući i brži kognitivni pad i smanjenje moždane mase. Takođe, metodološki izazovi, poput hipoteze o bolesnim bivšim konzumentima, gde se bivši teški pijanci ili oni koji su prestali zbog zdravstvenih problema grupišu sa doživotnim apstinentima, mogu veštački povećati rizik u grupi nekonzumenata.
Već danas možete napraviti mali lični inventar: kako, kada i šta pijete. Ne morate odmah da prestanete, ali svesnost je prvi korak ka informisanoj odluci. Ako vam je stalo do srca, a povremeno uživate u alkoholu, ova studija sugeriše da čaša vina uz obrok može biti manje rizičan izbor od piva ili žestine.
Naravno, najsigurnija opcija za zdravlje ostaje potpuno odsustvo alkohola, ali i mali pomaci u navikama mogu napraviti razliku.
