Kada dete na sistematskom pregledu oko šeste godine pokaže porast indeksa telesne mase (ITM), roditelj često čuje upozorenje da je to rani znak buduće gojaznosti. Novo istraživanje predstavljeno u maju 2026. na Evropskom kongresu o gojaznosti u Istanbulu i objavljeno u časopisu The Journal of Nutrition sada dovodi u pitanje tu decenijama staru tvrdnju.
Nije potrebna nikakva klinička intervencija da bi se rešio problem koji kod dece ne postoji. Dozvolite deci da rastu u miru.
— Profesor Endru Agbadže, Univerzitet Istočne Finske
Umesto povećanja masnog tkiva, taj skok ITM najverovatnije je normalan rast mišića i nemasnog tkiva.
Teoriju je 1984. postavila francuska istraživačica Mari Fransoaz Rolan-Kašera (Marie Françoise Rolland-Cachera) sa saradnicima. Po njoj je rani adipozni odskok (adiposity rebound), pre 5,5 godina, povezan sa većim rizikom od gojaznosti u kasnijem detinjstvu i odraslom dobu.
Ta ideja je 42 godine oblikovala pedijatrijsku praksu. Profesor Endru Agbadže (Andrew Agbaje) sa Univerziteta Istočne Finske sada je naziva ITM zabludom i statističkom anomalijom.
Studija je obuhvatila 2.410 dece različitog rasnog porekla, uzrasta od 2 do 19 godina, iz američkog Nacionalnog istraživanja zdravlja i ishrane (NHANES) za ciklus 2021-2023. Istraživači su uporedili ITM sa preciznijim odnosom obima struka i visine (engl. waist-to-height ratio, WHtR).
ITM je pokazao klasičan obrazac odskoka, odnosno pad nakon prve godine života i ponovni rast oko šeste godine. WHtR je ispričao drugačiju priču: telesna mast je nastavila da opada otprilike do sedme godine i nikada se nije vratila na nivo iz druge godine. To ukazuje da porast ITM između pete i sedme godine prvenstveno pokreće rast mišića i nemasnog tkiva.
Oko četvrte godine dolazi do svojevrsnog resetovanja telesnog sastava, odnosno povećanja nemasne mase, što je važno za preživljavanje u ranom detinjstvu i metaboličku funkciju.
Agbadže zagovara WHtR kao bolji, jeftin i klinički koristan univerzalni alat za prepoznavanje viška telesne masti kod dece i adolescenata. Prema istraživanju, WHtR ima približno 90 odsto tačnosti u poređenju sa zlatnim standardom, dvostrukom rendgenskom apsorpciometrijom.
Njegov tim je napravio i besplatan kalkulator WHtR kako bi olakšao primenu. Ipak, postoji važno ograničenje: standardne granice WHtR kod dece ne mogu se koristiti za mlađe od pet godina. Mala deca prirodno imaju veću količinu masti merenu WHtR, što je fiziološka prilagodba za preživljavanje, pa bi primena standardnih granica pogrešno svrstala veliki procenat dece u kategoriju viška masti.
Besplatan kalkulator koji je tim profesora Agbadžea postavio može biti koristan prvi korak, uz napomenu da se za decu mlađu od pet godina standardne granice ne primenjuju, pa je tumačenje za taj uzrast stvar razgovora sa pedijatrom.
Ovo istraživanje postavlja i dodatna pitanja. Pogrešno tumačenje adipoznog odskoka kod dece podseća na takozvani paradoks gojaznosti kod odraslih, gde veći ITM ponekad deluje zaštitno zbog veće mišićne mase, a ne viška masti. To ukazuje na sistemski problem ITM, koji ne ume da razlikuje mast od mišića u različitim uzrastima.
Istraživanje takođe poziva na preispitivanje kako se nove GLP-1 terapije procenjuju kod dece, jer postoje brige o gubitku mišićne mase kod odraslih i mogućim dugoročnim posledicama za rastuću populaciju. Uz to, decenije potencijalno nepotrebnih intervencija imale su i ekonomsku cenu, a napuštanje dugogodišnjeg uverenja nosi i društvene posledice.
Umesto da se plašimo brojki na nalazu, možda je vreme da normalan dečji rast sagledamo kao prirodan proces.
