Nedavno istraživanje sa Univerziteta Teksas A&M (Texas A&M University) pokazuje da visoke doze popularnih antioksidativnih suplemenata, konkretno N-acetil-L-cisteina (NAC) i selena (Se), mogu povećati rizik od urođenih mana kod potomstva. Ovo dovodi u pitanje opšteprihvaćeno uverenje o njihovoj apsolutnoj korisnosti.
Ovo istraživanje dovodi u pitanje shvatanje da je 'što više, to bolje' kada su u pitanju antioksidansi.
— dr Majkl Golding, Univerzitet Teksas A&M
Studija, objavljena u časopisu Frontiers in Cell and Developmental Biology 19. decembra 2025. godine, otkrila je da su mužjaci miševa koji su primali ove suplemente proizveli potomstvo sa suptilnim, ali značajnim promenama u strukturi lica i lobanje. Ovo se desilo iako sami očevi nisu pokazivali vidljive zdravstvene probleme.
Kod ženskog potomstva posebno su uočene značajno bliže postavljene oči i manje lobanje, karakteristike koje podsećaju na simptome fetalnog alkoholnog sindroma.
Istraživanje je predvodio dr Majkl Golding, profesor na Katedri za veterinarsku fiziologiju i farmakologiju na Fakultetu za veterinarsku medicinu i biomedicinske nauke (VMBS) Univerziteta Teksas A&M. On je izrazio iznenađenje nalazima, ističući da se NAC "univerzalno smatra dobrim".
Naučnici veruju da su ove razvojne anomalije povezane sa promenjenom DNK u spermatozoidima očeva usled prekomerne potrošnje antioksidanata.
Ovi rezultati imaju značajne implikacije, s obzirom da se antioksidansi, uključujući NAC, široko koriste i često preporučuju za različite zdravstvene benefite, pa čak i za lečenje muške neplodnosti. Studija dovodi u pitanje shvatanje da je "što više, to bolje" kada su u pitanju antioksidansi.
Dr Golding naglašava važnost balansa i savetuje oprez kod suplemenata koji obezbeđuju "1.000% preporučene dnevne količine", sugerišući da bi držanje u okviru "100% preporučenog opsega" trebalo da bude prihvatljivo.
Otkriće stvara kontroverzu u oblasti suplementacije antioksidansima. Dok su neke prethodne studije pokazale da NAC može poboljšati parametre sperme kod neplodnih muškaraca, druge velike studije, poput kliničkog ispitivanja "Males, Antioxidants, and Infertility (MOXI)", zaključile su da suplementacija antioksidansima nije značajno poboljšala kvalitet sperme niti stopu živorođenih.
Studija sa Univerziteta Teksas A&M doprinosi ovoj debati ukazujući na potencijalnu štetu preteranog unosa antioksidanata na razvoj potomstva.
Dodatni sloj složenosti donosi stav Američke agencije za hranu i lekove (U.S. Food and Drug Administration, FDA). Ona je u martu 2022. godine objavila da je NAC isključen iz definicije dijetetskog suplementa prema Zakonu o hrani, lekovima i kozmetici (FD&C Act), što njegovu prodaju kao dijetetski suplement čini nezakonitom zbog njegove prethodne upotrebe kao leka.
Važno je napomenuti da su efekti NAC-a kompleksni i zavise od konteksta. Prethodna istraživanja su pokazala korisnu ulogu NAC-a u drugim scenarijima, kao što je smanjenje urođenih mana kada se daje trudnicama ili poboljšanje ishoda kod prevremeno rođene dece. Međutim, čak i kada je NAC poboljšavao zdravstvene markere kod očeva, nije sprečio epigenetski prenos metaboličkih poremećaja na potomstvo.
Ovi oprečni nalazi naglašavaju da uticaj NAC-a u velikoj meri zavisi od faktora kao što su doza, vreme i primalac.
Glavna implikacija ovog novog istraživanja je poziv na oprez u vezi sa nekontrolisanom upotrebom suplemenata sa visokim dozama antioksidanata, posebno NAC-a, od strane muškaraca koji planiraju da dobiju dete. Studija naglašava kritičnu potrebu za daljim istraživanjima na ljudima kako bi se ovi efekti potvrdili, jer se rezultati sa životinjskih modela ne prenose uvek direktno na ljude.
Ovo istraživanje bi moglo da pokrene ponovnu procenu preporučenih dnevnih doza za određene suplemente i da podstakne detaljnije razumevanje koristi antioksidanata, udaljavajući se od mentaliteta "što više, to bolje". Za sada, ključna poruka za sve koji razmišljaju o suplementaciji je da se konsultuju sa lekarom i izbegavaju ekstremno visoke doze.
