Aminokiselina tirozin, široko korišćen sastojak u suplementima za zdravlje mozga, povezana je sa potencijalno kraćim životnim vekom kod muškaraca, navodi se u značajnoj studiji objavljenoj u časopisu Aging-US u oktobru 2025. godine. Istraživanje, koje je analiziralo zdravstvene i genetske podatke više od 270.000 pojedinaca iz britanske Biobanke (UK Biobank), sugeriše da bi muškarci sa genetski predviđenim višim nivoima tirozina mogli da žive u proseku skoro godinu dana kraće.
Tirozin je neesencijalna aminokiselina ključna za proizvodnju neurotransmitera kao što su dopamin, noradrenalin i epinefrin, koji regulišu raspoloženje, fokus i odgovor na stres. Zbog svoje uloge u ovim vitalnim moždanim hemikalijama, postao je česta komponenta u dodacima ishrani namenjenim poboljšanju mentalnih performansi, posebno u situacijama visokog pritiska.
Šta studija zaista pokazuje?
Studija, sprovedena u saradnji istraživača sa Univerziteta u Hong Kongu i Univerziteta u Džordžiji, koristila je opservacione metode i Mendelovu randomizaciju, genetsku tehniku za utvrđivanje uzročno-posledičnih veza. Iako su početne analize povezale i fenilalanin (prekursor tirozina) i tirozin sa većim rizikom od smrti, rigoroznije modeliranje je otkrilo da su samo viši nivoi tirozina dosledno pokazivali potencijalnu uzročnu vezu sa smanjenim životnim vekom, i to isključivo kod muškaraca.
Kod žena nije pronađena značajna veza.
Smanjenje životnog veka od skoro godinu dana (približno 0,9 do 0,91 godina) zvuči značajno, ali je važno staviti nalaz u kontekst. Analiza je pokazala da su muškarci sa višim nivoima tirozina imali hazard racio od 1,04, što znači otprilike 4% povećanje rizika od smrti. Iako je statistički značajno, ovo povećanje je relativno skromno.
Nije samo suplementacija u pitanju
Ključna nijansa koja se često zanemaruje jeste da se studija fokusirala na nivoe tirozina u krvi, na koje utiču različiti faktori pored ishrane ili suplementacije, uključujući metabolizam i opšte zdravstveno stanje. Koautor studije, Kaisijung Je (Kaixiong Ye), upozorava da je potrebno više istraživanja pre donošenja konačnih preporuka o unosu tirozina.
Štaviše, Američki savet za nauku i zdravlje (American Council on Science and Health) sugeriše da povišeni nivoi tirozina mogu biti marker lošeg metaboličkog zdravlja, kao što je insulinska rezistencija, a ne direktan uzrok kraćeg života. Ova razlika je ključna, jer implicira da bi rešavanje širih metaboličkih problema moglo biti važnije od fokusiranja isključivo na nivoe tirozina.
Zašto postoji razlika između polova?
Istraživači još uvek ispituju tačne mehanizme koji stoje iza ovog efekta specifičnog za pol. Moguća objašnjenja uključuju ulogu tirozina u insulinskoj rezistenciji, stanju povezanom sa raznim bolestima starenja, i njegov uticaj na moždane hemikalije povezane sa stresom, koje mogu različito uticati na muškarce i žene.
Takođe je primećeno da muškarci prirodno imaju više nivoe tirozina od žena, što bi moglo doprineti uočenim razlikama.
Šta ovo znači za potrošače?
Ovi nalazi, koji se od juna 2026. godine smatraju novim, pokrenuli su diskusije u naučnoj zajednici. Važno je napomenuti da studija nije direktno istraživala dugoročne efekte suplementacije tirozinom. Stoga, iako nalazi izazivaju zabrinutost, istraživači izričito navode da oni ne pokazuju da će smanjenje unosa tirozina produžiti život i savetuju da se takve preporuke ne donose bez daljih istraživanja.
Ova situacija takođe ukazuje na regulatorni propust, jer Američka agencija za hranu i lekove (FDA) ne proverava bezbednost i efikasnost tirozina kao suplementa. Za potrošače, studija naglašava važnost kritičkog razumevanja tvrdnji o suplementima i potrebu za daljim naučnim pojašnjenjima pre donošenja značajnih promena u ishrani.
