Istraživanja pokazuju da je sposobnost stajanja na jednoj nozi jedan od najpouzdanijih pokazatelja zdravlja i dugovečnosti, posebno za osobe starije od 60 godina. Studija objavljena 2022. godine u British Journal of Sports Medicine otkrila je da osobe uzrasta 51-75 godina koje ne mogu da održe desetosekundni stav na jednoj nozi imaju 84% veći rizik od smrti iz bilo kog uzroka u periodu od sedam godina praćenja.
Ovi podaci dobijeni su analizom 1.702 učesnika u Brazilu, a pokazali su drastičnu razliku: 17,5% onih koji nisu položili test preminulo je, u poređenju sa samo 4,6% onih koji su ga položili.
Solidan cilj kome treba težiti posle 60. godine je obično 20 do 30 sekundi na svakoj strani.
— Samanta Barker, instruktorka pilatesa
Sposobnost izvođenja ovog testa naglo opada sa godinama. Dok je približno 95% učesnika uzrasta 51-55 godina moglo da ga izvede, samo 46% onih između 71 i 75 godina je uspelo. Ovo nije samo pitanje fizičke spretnosti – ravnoteža se danas smatra superiornijim pokazateljem starenja od promena u snazi ili hodu.
Studija Klinike Mejo (Mayo Clinic) iz 2024. godine, objavljena u PLOS ONE, pokazala je da vreme koje osoba može da stoji na jednoj nozi opada po stopi od 2,2 sekunde po deceniji za nedominantnu nogu, u poređenju sa 1,7 sekundi po deceniji za dominantnu nogu. Ovo naglašava da je ravnoteža ključna mera neuromišićnog starenja, koja zahteva koordinaciju vida, vestibularnog sistema (unutrašnje uho) i somatosenzornih sistema (propriocepcija).
Iako je 10 sekundi kritična granica za rizik od smrtnosti, stručnjaci smatraju da duže zadržavanje ukazuje na vrhunsku ravnotežu. Instruktorka pilatesa Samanta Barker (Samantha Barker) navodi da je "solidan cilj kome treba težiti posle 60. godine obično 20 do 30 sekundi na svakoj strani", dok je "30 sekundi ili više bez značajnog klimanja ili kompenzovanja vrhunski rezultat".
Ovo pokazuje da je prolazak desetosekundnog testa samo osnovni nivo, a ne nužno pokazatelj optimalne ravnoteže.
Ravnoteža se može poboljšati redovnim vežbanjem. Redovna praksa stajanja na jednoj nozi, hodanja na prstima, treninga snage (posebno core i mišića nogu) i aktivnosti poput Tai Čija može poboljšati stabilnost, držanje i vreme reakcije, čime se smanjuje rizik od padova i povezanih povreda.
Uprkos ubedljivim nalazima, postoji određena doza skepticizma u vezi sa širokom primenom desetosekundnog testa u rutinskim zdravstvenim pregledima. Profesor Mark Morgan (Mark Morgan), predsednik Stručnog komiteta za kvalitetnu negu RACGP, izrazio je rezerve, navodeći potrebu za daljim istraživanjem o tome kako bi rezultat testa konkretno uticao na kliničko donošenje odluka i dodao vrednost.
Takođe, test stajanja na jednoj nozi prvenstveno procenjuje statičku ravnotežu i možda ne obuhvata u potpunosti dinamičku ravnotežu, izdržljivost ili karakteristike hoda. Ima i "efekat plafona", jer se često prekida na 30 sekundi, što može ograničiti njegovu sposobnost da razlikuje sposobnosti ravnoteže kod funkcionalno sposobnijih starijih osoba.
Ekonomski teret padova je ogroman – troškovi su u SAD 2010. godine dostigli 28,2 milijarde dolara. Proaktivne procene ravnoteže i intervencije, poput testa stajanja na jednoj nozi, nude jednostavan i pristupačan način za očuvanje nezavisnosti i kvaliteta života u kasnijim godinama, potencijalno ublažavajući ove značajne zdravstvene i ekonomske posledice.
