Dugogodišnji omiljeni dodatak sportista sada privlači pažnju naučnika iz sasvim drugih razloga. Kreatin, poznat po poboljšanju fizičkih performansi, pokazuje izuzetne potencijale za zdravlje mozga i srca, daleko izvan teretane. Istraživanja otkrivaju njegovu ključnu ulogu u ćelijskom energetskom metabolizmu – brzoj regeneraciji adenozin-trifosfata (ATP), primarnog goriva za tkiva sa visokim energetskim zahtevima poput mišića, mozga i srca.
Ovo sugeriše da kreatin može postati terapijsko sredstvo dostupno bez recepta.
Polovina grupe koja je uzimala kreatin uz antidepresive nije pokazivala znake depresije nakon osam nedelja.
— Studija iz 2012. godine na ženama sa velikim depresivnim poremećajem
Jedno od najuzbudljivijih otkrića tiče se viših doza kreatina i njihovog uticaja na funkcije mozga. Dok standardne doze za mišiće iznose 3-5 grama dnevno, pojedina istraživanja ukazuju da je za značajno povećanje nivoa kreatina u mozgu i optimizaciju kognitivnih ishoda potrebno 10-20 grama dnevno.
Ovo bi moglo biti posebno važno kod stanja poput Alchajmerove bolesti ili tokom perioda uskraćenosti sna. Mozak, iako relativno malen, troši čak 20 odsto energije tela. Meta-analiza iz 2024. godine pokazala je statistički značajna poboljšanja pamćenja sa umerenom sigurnošću dokaza.
Kreatin pokazuje i antidepresivne efekte i može da ublaži simptome depresije i anksioznosti, posebno kada se koristi kao dodatna terapija uz standardne tretmane. Studija iz 2012. godine na ženama sa velikim depresivnim poremećajem pokazala je da dodavanje 5 grama kreatina dnevnim antidepresivima dovodi do bržeg i značajnijeg poboljšanja simptoma – polovina grupe koja je uzimala kreatin nije pokazivala znake depresije nakon osam nedelja.
Preliminarni podaci takođe ukazuju da kreatin može da ubrza oporavak i smanji neurološka oštećenja nakon traumatskih povreda mozga.
Novo istraživanje otkriva koristi za srce i krvne sudove
Kardiovaskularno zdravlje je još jedno polje u kojem kreatin pokazuje terapeutski potencijal. Pilot studija sa Florida State University otkrila je da kreatin poboljšava vaskularno zdravlje podstičući širenje arterija i poboljšavajući funkciju mikrovaskulature kod starijih osoba.
Ova poboljšanja bila su uporediva sa onima koje postižu borovnice, koenzim Q10 i određeni lekovi za krvni pritisak. Studija je takođe zabeležila značajno smanjenje povišenog nivoa glukoze i triglicerida u krvi, oba poznata faktora rizika za kardiovaskularne bolesti.
Zdravlje mikrovaskulature, malih krvnih sudova ključnih za dostavu kiseonika i hranljivih materija, često je zanemareno, a upravo je njegovo oštećenje povezano sa starenjem i napredovanjem bolesti.
Žene, koje imaju 70-80 odsto niže endogene zalihe kreatina i manji unos putem ishrane u poređenju sa muškarcima, mogle bi da imaju izraženije koristi od suplementacije. Istraživanja pokazuju da kreatin može značajno da poboljša snagu mišića, fizičku funkciju i mineralnu gustinu kostiju (u kombinaciji sa vežbama sa otporom) kod žena u postmenopauzi, ali i da podrži zdravlje kostiju ranije u životu.
Osim fizičkih dobitaka, kreatin poboljšava raspoloženje i kognitivne funkcije kod žena u različitim životnim fazama. Kod starijih osoba, može da pomogne u borbi protiv sarkopenije (gubitka mišićne mase) i dinapenije (slabljenja snage), posebno uz trening sa otporom, što je ključno za smanjenje rizika od padova.
Suplementacija kreatinom takođe je sprečila statinsku miopatiju kod pacijenata koji ne tolerišu statine.
Bezbednost, zablude i budućnost kreatina
Kreatin monohidrat jedan je od najistraženijih suplemenata i smatra se bezbednim za zdrave osobe. Višegodišnja zabrinutost oko oštećenja bubrega kod zdravih osoba uglavnom je odbačena naučnim dokazima. Pregled iz 2025. godine koji je obuhvatio 685 kliničkih ispitivanja na ljudima nije pronašao statistički značajnu razliku u prijavljenim neželjenim efektima između kreatina i placeba u 35 kategorija.
Blagi neželjeni efekti mogu uključivati početno povećanje telesne mase usled zadržavanja vode i povremene smetnje u stomaku.
Iako su životinjski modeli obećavajući, klinička ispitivanja direktnih koristi kod neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove, Parkinsonove, Hantingtonove i ALS-a dala su mešovite ili nedovoljno jasne rezultate, iako je pilot studija za Alchajmerovu bolest pokazala umerena poboljšanja radne memorije i izvršnih funkcija. Ovo naglašava potrebu za većim i dužim kliničkim studijama.
Kreatin bi mogao biti uključen u javnozdravstvene programe i ishranu, naročito za ugrožene grupe. Potencijalna reklasifikacija kreatina iz dijetetskog suplementa u terapijsko sredstvo koje se izdaje bez recepta imala bi značajne pravne i regulatorne implikacije, ali bi takođe mogla da dovede do šire prihvaćenosti i uključivanja u kliničku praksu.
