Naučnici sa Univerziteta u Tuluzu, predvođeni profesorom Dominikom Lanžinom (Dominique Langin), objavili su otkriće koje suštinski menja razumevanje metabolizma masti. Protein poznat kao hormon-senzitivna lipaza (HSL), za koji se više od 60 godina verovalo da služi isključivo za razgradnju uskladištenih masti radi dobijanja energije, zapravo ima i drugu, do sada nepoznatu funkciju.
Ovo otkriće naglašava da je zdrava funkcija masnog tkiva podjednako važna kao i sama količina masti za metaboličko zdravlje.
— Istraživački tim Univerziteta u Tuluzu
Novo istraživanje pokazuje da HSL deluje i duboko unutar jedra masnih ćelija, gde igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja i ravnoteže masnog tkiva.
Ovo otkriće objašnjava naučnu dilemu koja je dugo zbunjivala istraživače: zašto su osobe i miševi sa nedostatkom HSL proteina razvijali lipodistrofiju (gubitak masnog tkiva) – opasno stanje karakterisano gubitkom masnog tkiva – umesto očekivane gojaznosti. Ispostavilo se da je nuklearna funkcija HSL proteina ključna za sprečavanje ovog gubitka masti, što naglašava da je zdrava funkcija masnog tkiva podjednako važna kao i sama količina masti za metaboličko zdravlje.
Nalazi predstavljaju pravu promenu paradigme u odnosu na konvencionalno shvatanje masnih ćelija (adipocita) kao pasivnih skladišta. Umesto toga, masne ćelije se sada posmatraju kao aktivni organi sa složenim regulatornim mehanizmima koji utiču na celokupni energetski sistem organizma.
Istraživanje ukazuje da neravnoteža u nivoima nuklearnog HSL proteina – poput prekomernog nakupljanja uočenog kod gojaznih miševa – može doprineti disfunkcionalnim promenama koje se javljaju kod gojaznosti.
Ovo otkriće ima značajne implikacije, posebno imajući u vidu globalni teret gojaznosti koja pogađa preko milijardu ljudi širom sveta, dok gotovo polovina odraslih u Francuskoj ima prekomernu težinu ili je gojazno. Studija sprovedena na više od 1.000 učesnika pokazala je da su osobe sa prirodno pojačanom aktivnošću HSL proteina imale 15 odsto manji rizik od razvoja metaboličkih poremećaja.
Dodatno, ispitivanje na gojaznim miševima pokazalo je smanjenje viška masti od 18 odsto u roku od nekoliko meseci kada je primenjeno pojačanje HSL funkcije.
Pored opšte uloge u održavanju zdravlja masnih ćelija, nuklearni HSL stupa u interakciju sa proteinima uključenim u ekspresiju gena i obradu RNK, direktno utičući na funkcionisanje masnih ćelija na genetskom nivou. Takođe utiče na aktivnost mitohondrija, što je ključno za ćelijsku proizvodnju energije, kao i na ekstracelularni matriks, strukturni okvir oko ćelija.
Ovo sugeriše složenu ulogu u balansiranju sagorevanja goriva sa fizičkim integritetom masnog tkiva. Količina HSL proteina u jedru je strogo kontrolisana – adrenalin, koji aktivira HSL za oslobađanje masti, takođe podstiče njegov izlazak iz jedra tokom gladovanja.
Nasuprot tome, kod gojaznih miševa na ishrani bogatoj mastima, nivoi nuklearnog HSL su bili povišeni, što ukazuje na poremećaj ovog regulatornog sistema.
Otkriće otvara nove pravce za razumevanje i lečenje metaboličkih poremećaja, sugerišeći da bi buduće terapije mogle da se fokusiraju na modulaciju nuklearne aktivnosti HSL proteina radi održavanja zdravog masnog tkiva, umesto isključivog ciljanja smanjenja masne mase.
Ipak, istraživači upozoravaju da jednostavno povećanje ili smanjenje nivoa HSL proteina možda nije rešenje. Eksperimenti na miševima pokazali su da, iako je očuvan nuklearni HSL štitio masnu masu, dodatni nuklearni HSL je pogoršavao kontrolu šećera u krvi, što ukazuje na delikatnu ravnotežu koja je neophodna.
Uprkos ovom napretku, neka pitanja ostaju otvorena. Precizni molekularni mehanizmi putem kojih nuklearni HSL stupa u interakciju sa specifičnim proteinima za ekspresiju gena i obradu RNK još uvek se istražuju. Takođe postoje kontradiktorni podaci o ulozi HSL proteina u hepatičnoj steatozi (masnoj jetri), gde neki sojevi miševa sa nedostatkom HSL pokazuju povećanu masnoću jetre, dok drugi imaju nizak sadržaj masti u jetri, što zahteva dalja istraživanja.
