Obimno dugoročno istraživanje, objavljeno u julu 2026. godine, pružilo je nove biološke dokaze da redovna konzumacija kafe može značajno smanjiti rizik od ozbiljnih oboljenja jetre, uključujući cirozu, hepatocelularni karcinom (HCC - hepatocelularni karcinom) i smrtni ishod povezan sa oboljenjem jetre. Analizom podataka skoro 355.000 učesnika UK Biobank studije, tokom prosečnog praćenja od 13 godina, istraživači sa Univerziteta zdravstvenih nauka Cedars-Sinai su potvrdili da viši unos kafe prati zdraviji nalaz na magnetnoj rezonanci jetre, odnosno manje masnoće, gvožđa, fibroze i inflamacije, uz obrasce proteina u krvi koji ukazuju na bolju funkciju jetre.
Naši nalazi podržavaju umerenu konzumaciju kafe kod ljudi koji već uživaju u njoj i dobro je podnose. Međutim, ne bismo preporučili da neko počne da pije kafu isključivo radi zaštite jetre samo na osnovu ove studije.
— Dr Ju Dong Yang, glavni autor studije Cedars-Sinai
Dobrobiti su uočene već pri jednoj do dve šoljice dnevno, ali su zaštitni efekti bili najizraženiji kod tri do četiri šoljice. Za one koji piju pet ili više šoljica dnevno, studija beleži 32 odsto manji rizik od ciroze, 47 odsto manji rizik od raka jetre i 42 odsto manji rizik od smrtnog ishoda usled bolesti jetre u poređenju sa osobama koje ne piju kafu.
Ipak, autori naglašavaju da ovi rezultati ne znače preporuku da svako treba da počne da pije kafu isključivo zbog zaštite jetre.
Zaštitna moć kafe ne pripisuje se samo kofeinu. Istraživanje iz Cedars-Sinaija, kao i ranije studije, otkrilo je slične korisne povezanosti i za kafu sa kofeinom i za beskofeinsku, što ukazuje na ključnu ulogu drugih bioaktivnih jedinjenja. Naučnici ističu bogatstvo antioksidanasa, antiinflamatornih agenasa i antifibrotičkih svojstava u kafi.
Kafa sadrži fitokemikalije poput hlorogenske kiseline, kahveola i kafestola, koje smanjuju oštećenje DNK i hroničnu upalu, pomažu u popravci DNK i ublažavaju delovanje štetnih jedinjenja. Hlorogenska kiselina deluje kao antioksidans, dok druga jedinjenja inhibiraju proinflamatorne puteve i potiskuju transformišući faktor rasta beta (TGF-β), ključnog pokretača ožiljka na jetri.
Takođe, kafa poboljšava osetljivost na insulin, smanjuje nakupljanje masti u jetri i pozitivno menja sastav crevne mikrobiote.
Razumevanje zaštitnih efekata kafe na jetru razvijalo se tokom decenija. Još 1986. godine studija iz Norveške povezala je konzumaciju kafe sa nižim nivoima gama-glutamil transferaze (GGTP), enzima jetre. Meta-analiza iz 2007. godine ukazala je da povećanje unosa kafe za dve šoljice dnevno smanjuje rizik od raka jetre za 43 odsto.
Ažurirana meta-analiza iz 2013. pokazala je da bilo kakva konzumacija kafe smanjuje rizik od HCC za 40 odsto u poređenju sa onima koji ne piju kafu, dok je veći unos (tri i više šoljica dnevno) donosio smanjenje od 56 odsto. Najsvežiji podaci iz UK Biobank studije iz 2021. godine ističu 21 odsto manji rizik od hronične bolesti jetre i 49 odsto manji rizik od smrtnog ishoda usled te bolesti među onima koji piju kafu.
I pored ubedljivih podataka, istraživači podsećaju da kafa treba da bude dopuna, a ne zamena za uspostavljene strategije zdravlja jetre, održavanje zdrave telesne težine, ograničavanje alkohola i lečenje osnovnih stanja. Preteran unos kofeina može izazvati anksioznost, povišen krvni pritisak i nesanicu, pa stručnjaci savetuju da se ne prelazi 400 mg dnevno, što odgovara dve do četiri šoljice filtrirane kafe.
