Novo istraživanje predstavljeno na godišnjem skupu Endokrinološkog društva ENDO 2026. u Čikagu donosi iznenađujuće nalaze o ishrani bez šećera. Naučnici sa Instituta za dijabetes Dasman u Kuvajtu otkrili su da potpuno eliminisanje saharoze, naročito uz niskomasnu ishranu, može imati kontraefekat, pogoršanje kontrole šećera u krvi, povećanje upala, narušavanje crevne flore, pa čak i znake masne jetre.
Ovi efekti primećeni su kod miševa iako nije bilo značajnih razlika u telesnoj težini ili kalorijskom unosu u poređenju sa kontrolnom grupom koja je konzumirala određenu količinu saharoze.
Potpuno uklanjanje saharoze iz niskomasne ishrane može neočekivano poremetiti zdravlje creva i podstaći upalu i metaboličku disfunkciju, što ističe da je uravnotežena ishrana važnija od prostog eliminisanja šećera.
Tokom 16 nedelja, miševi na ishrani bez saharoze i sa malo masti razvili su oslabljenu kontrolu glukoze i insulinsku rezistenciju, oba prethodnika dijabetesa tipa 2. Ključni nalaz studije odnosi se na značajne poremećaje u crevnom mikrobiomu. Kod grupe bez šećera došlo je do osiromašenja korisnih bakterija koje proizvode kratkolančane masne kiseline, poput Lactobacillus murinus i Lachnospiraceae, dok su se istovremeno umnožile vrste povezane sa upalama i stresom, kao što su Helicobacter ganmani, Odoribacter splanchnicus i Alistipes spp.
Ova neravnoteža, poznata kao disbioza, povezana je sa pojačanom upalom u debelom crevu i jetri. Istraživači pretpostavljaju da je disbioza smanjila imunološku homeostazu sluzokože creva, što je dovelo do upalnih procesa.
Jedan od ključnih uvida jeste da su se negativni zdravstveni ishodi verovatno pojavili zato što je izbačeni šećer u niskomasnoj ishrani zamenjen skrobom, čime se promenio celokupni sastav ugljenih hidrata. To znači da nije presudno samo odsustvo šećera, već i vrsta ugljenih hidrata koja ga zamenjuje.
Ovakav pristup često nedostaje u savetima o ishrani, koji se fokusiraju na ograničavanje jednog nutrijenta umesto na celokupnu ishranu. Posledično, izraz "bez šećera" ne mora automatski da znači i "prijatno za creva", bez obzira na to da li se prirodni šećeri uklanjaju ili se koriste veštački zaslađivači.
Treba imati u vidu i širi kontekst. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nedavno je savetovala protiv dugotrajne upotrebe nešećernih zaslađivača za kontrolu telesne težine, navodeći moguće povećanje rizika od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti kod odraslih.
Drugo istraživanje iz jula 2026. takođe je pokazalo da mnogi komercijalno korišćeni zaslađivači, uključujući veštačke, mogu direktno menjati rast crevnih bakterija.
Iako su nalazi značajni, endokrinolog dr Pranav Godi naglašava da je studija sprovedena na životinjama i da se ne mora direktno primeniti na ljude. On ističe ključnu razliku između smanjenja prekomernog unosa dodatih šećera, koji se opravdano smatraju štetnim, i eliminacije svih šećera, uključujući prirodne šećere iz celovitih namirnica koje obezbeđuju esencijalne hranljive materije, vlakna, vitamine i minerale.
Ako se ovi nalazi potvrde kod ljudi, budući vodiči o ishrani mogli bi da stave veći naglasak na uravnotežen pristup ugljenim hidratima umesto na strogu eliminaciju šećera, što bi uticalo na strategije prevencije metaboličkih poremećaja, masne jetre i hroničnih upalnih stanja.
Za sada, istraživanje ukazuje na potrebu za daljim kliničkim ispitivanjima na ljudima kako bi se bolje razumeli dugoročni efekti dijeta bez šećera na crevnu mikrobiotu i zdravlje.
