Novo istraživanje, objavljeno u avgustu 2026. u časopisu International Journal of Obesity, pokazuje da dosledno praćenje britanskog vodiča za ishranu “Eatwell Guide” značajno snižava nivoe telesne masti i šansu za prekomernu težinu ili gojaznost, čak i kod osoba sa genetskom predispozicijom ili različitim stepenom fizičke aktivnosti. Studija, koja je analizirala podatke 156.764 učesnika iz baze UK Biobank, otkriva da su ispitanici sa umerenim pridržavanjem imali 9 odsto manje izglede da budu gojazni ili sa prekomernom težinom, dok je kod onih sa visokim pridržavanjem taj rizik bio niži za 25 odsto.
Zdravstvene prednosti izvan brojke na vagi
Bolje pridržavanje vodiča nije povezano samo sa nižim indeksom telesne mase (ITM), već i sa manjim obimom struka te nižim procentima ukupne i masnoće u predelu trupa tokom vremena. Ovo je naročito važno jer visceralna mast snažno podstiče metaboličke probleme poput insulinske rezistencije i sistemske upale.
Za razliku od nekih farmakoloških tretmana za mršavljenje koji mogu izazvati gubitak mišićne mase, ishrana prema preporukama Eatwell Guide, sudeći po nalazima, podržava povoljniji sastav tela i potencijalno čuva mišićno tkivo.
Ušteda ugljen-dioksida od 30 odsto
Pored direktnih zdravstvenih efekata, praćenje vodiča donosi i ekološke koristi koje se ređe ističu. Studija objavljena u avgustu 2020. u časopisu BMJ Open pokazala je da su ishrane usklađene sa pet do devet preporuka Eatwell Guide-a povezane sa 1,6 kilograma manje emisije CO2 dnevno, što predstavlja smanjenje od 30 odsto u poređenju sa režimima ishrane koji se slabo pridržavaju pravila.
Time svaki obrok dobija i ekološki značaj.
Kritike, manjak dokaza i pitanje “jedne mere za sve”
Bez obzira na snažne nalaze, Eatwell Guide nije bez kritika. Pojedini stručnjaci ukazuju na to da za dugoročne, velike randomizovane kontrolisane studije nema dovoljno direktnih dokaza. Izražena je i zabrinutost zbog mogućeg uticaja industrije na formiranje smernica, kao i zbog “univerzalnog” pristupa koji možda ne odgovara različitim nutricionističkim potrebama, starosnim grupama ili osobama sa zdravstvenim stanjima poput dijabetesa.
Sporno je i to što skrobni ugljeni hidrati čine više od trećine preporučene ishrane, neki smatraju da bi to moglo da podstakne dobijanje na težini, posebno ako se ne bira integralna verzija. Pristalice vodiča, međutim, odgovaraju da se smernice baziraju na rigoroznom pregledu Naučnog savetodavnog komiteta za ishranu (SACN) i da su u nutricionizmu potrebni različiti tipovi istraživanja, a ne samo randomizovane studije.
Takođe napominju da epidemiju gojaznosti više pokreću sedentarni način života i celokupne navike u ishrani nego mane samog vodiča.
Zašto se najčešće ne pridržavaju oni kojima je najpotrebnije
Druga studija iz juna 2026.
