Novo istraživanje objavljeno u časopisu Journal of the American Geriatrics Society (Časopis Američkog gerijatrijskog društva) 19. avgusta 2026. godine moglo bi da promeni način na koji lekari procenjuju zdravstvene rizike kod starijih osoba. Studija koja je pratila 6.905 odraslih Amerikanaca starijih od 65 godina tokom više od jedne decenije (2011-2024) razotkriva iznenađujući paradoks vezan za gojaznost: viši indeks telesne mase (ITM) bio je generalno povezan sa manjim rizikom od smrti iz svih uzroka u ovoj populaciji.
ITM sam po sebi ne pravi razliku između masne mase i ključne mišićne mase, niti ukazuje na to gde se masnoća skladišti.
— Brajan Blismer (Bryan Blissmer), koautor studije sa Univerziteta Roud Ajlanda (University of Rhode Island)
Međutim, istovremeno je veći obim struka, direktan pokazatelj abdominalne gojaznosti, bio nezavisno povezan sa većim rizikom od smrtnosti, čak i kada se u obzir uzme ITM. Ova razlika sugeriše da oslanjanje samo na ITM može biti nedovoljno i pogrešno za procenu zdravlja starijih osoba.
Dok su gojazni muškarci sa ITM od 30 do ispod 40 kg/m² imali 46 do 51 posto manji rizik od smrtnosti u poređenju sa muškarcima normalne težine, obim struka je ispričao sasvim drugu priču. Visok obim struka bio je povezan sa 24 posto većim rizikom od smrtnosti kod muškaraca, sa sličnim trendovima i kod žena.
Ova mera direktno odražava centralnu gojaznost, koja često ukazuje na prisustvo visceralne masti. Za razliku od potkožne, visceralna mast je metabolički aktivna i doprinosi hroničnoj upali, insulinskoj rezistenciji, abnormalnim nivoima lipida i promenama krvnog pritiska, što sve povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i smrtnosti.
Istraživanje je identifikovalo i posebno ugrožene grupe. Pothranjenost je, bez obzira na obim struka, dosledno bila povezana sa većim rizikom od smrti kod oba pola, često ukazujući na slabost, sarkopeniju (gubitak mišića) ili osnovne hronične bolesti. Posebno zabrinjava stanje poznato kao sarkopenična gojaznost, gde „normalan“ ITM prikriva istovremeni gubitak mišića i višak masnog tkiva.
Ovo stanje povećava rizik od smrti za 83 posto posle 50. godine, a jednostavne dijagnostičke metode postoje i bez složenih skeniranja. Još jedna studija iz avgusta 2026. godine pokazala je da kombinacija abdominalne gojaznosti i nedostatka vitamina D nosi čak 123 posto veći rizik od smrti tokom šest godina kod odraslih starijih od 50 godina.
Ovi nalazi ukazuju na potrebu za promenom u kliničkoj praksi. Lekari bi trebalo da redovno uključuju merenje obima struka u rutinske preglede starijih pacijenata, umesto da se oslanjaju isključivo na ITM. Takav integrisani pristup može preciznije da identifikuje osobe sa većim rizikom od smrtnosti, posebno one koje po ITM standardima deluju „normalno“, a nose opasnu abdominalnu masnoću.
Zdravstveni ciljevi za starije odrasle osobe trebalo bi da budu individualizovani i usmereni na snagu, pokretljivost i ishranu, a ne samo na kategorije.
