Dr. Džej Batčarja, istaknuti zdravstveni ekonomista i lekar, započeo je misiju da pokrene "drugu naučnu revoluciju" u Nacionalnim institutima za zdravlje (NIH) od svoje potvrde za direktora 25. marta 2025. godine. Njegov plan je da obnovi poverenje javnosti u nauku i zdravstvo, da prioritet da istraživanjima visokog standarda i da se bavi epidemijom hroničnih bolesti.
Batčarja je kratko bio vršilac dužnosti direktora Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) od 18. februara do 26. marta 2026. godine i nastavlja da nadgleda tekuće poslove dok se ne pronađe stalna zamena.
Iako je njegov cilj da unapredi nauku i obnovi poverenje javnosti kroz 'drugu naučnu revoluciju', njegovo vođstvo je obeleženo kontroverznim odlukama o finansiranju, promenom istraživačkih prioriteta i spremnošću da izazove postojeći naučni konsenzus.
Njegov mandat obeležile su značajne promene politike i kontroverze, privlačeći pažnju zbog velikih rezova u istraživačkim grantovima i njegovih prethodnih kritika javnozdravstvenih mera tokom COVID-19.
Dr. Džej Batčarja potvrđen je za 18. direktora NIH-a 25. marta 2025. godine, nakon što ga je predsednik Donald Tramp nominiovao 26. novembra 2024. Ključna misija mu je da "depolitizuje nauku" i povrati posvećenost NIH-a "nauci zlatnog standarda", fokusirajući se na transparentnost, otvorene podatke i ponovljiva istraživanja.
Kao glavni prioritet navodi se rešavanje epidemije hroničnih bolesti, uključujući rak, srčane bolesti, dijabetes i gojaznost.
Bio je glasan kritičar zatvaranja zbog COVID-19, obaveznih maski i obavezne vakcinacije, te je koautor Velike barringtonske deklaracije u oktobru 2020. godine, zagovarajući "fokusiranu zaštitu" osetljivih populacija. Izjavio je da su zatvaranja bila "najveća greška u javnom zdravlju koju smo ikada napravili".
Pod njegovim vođstvom, NIH je promenio prioritete, naglašavajući hronične bolesti i inovativnu nauku iz mlađih laboratorija. Međutim, njegov mandat takođe je doveo do značajnih rezova i zamrzavanja istraživačkih grantova, uključujući one za razvoj mRNA vakcina i istraživanje zdravstvenih nejednakosti.
Batčarja je branio postepeno ukidanje federalnog finansiranja za istraživanje mRNA vakcina, navodeći da ta tehnologija "nije uspela da stekne javno poverenje". Finansiranje za projekte koji proučavaju uticaj strukturalnog rasizma na bolesti takođe je otkazano, a Batčarja je takva istraživanja nazvao "ideološkim" i "nenaučnim".
Kritičari su ga opisali kao "neefikasnu figuru" u NIH-u, a zabrinutost je izražena i zbog njegovog bliskog usklađivanja sa sekretarom za zdravlje i ljudske usluge Robertom F. Kenedijem mlađim. Takođe je pokazao spremnost da podstakne otvorenu debatu o opovrgnutoj vezi između vakcine protiv morbila i autizma.
Ove promene su izazvale žestoke debate među stručnjacima. Rezovi su pogodili studije širom različitih bolesti i uticali na preko 74.000 pacijenata. Kritičari tvrde da su ovi rezovi politički motivisani i da su poremetili naučna ispitivanja i istraživanja koja spašavaju živote.
Njegova odluka da okonča finansiranje za mRNA vakcine široko je osuđena od strane eksperata koji ga i druge zdravstvene zvaničnike Trampove administracije optužuju da aktivno gaje sumnju u javnozdravstvene institucije i vakcine.
Zabrinutost se proteže i na njegovu efikasnost u vođstvu i potencijalne sukobe interesa. Pored toga što ga neki opisuju kao "neefikasnu figuru", sa izveštajima o odsustvu sa sastanaka rukovodstva i neodgovaranju kolegama, njegova dvostruka uloga i u NIH-u i u CDC-u podigla je pitanja o operativnoj efikasnosti i naučnom integritetu.
Njegova bliska povezanost sa sekretarom Robertom F. Kenedijem mlađim, poznatim kritičarem vakcina, podstakla je strahove da će Batčarja promovisati Kenedijevu agendu, što bi potencijalno moglo dovesti do daljih promena u kalendaru vakcinacije.
Mandat dr. Džej Batčarje kao direktora NIH-a označava značajan zaokret u pravcu nacionalnog javnozdravstvenog istraživanja i politike. Dok je njegov cilj da poboljša nauku i povrati javno poverenje, dubok uticaj ovih promena na krajolik javnog zdravlja u Sjedinjenim Državama ostaje centralna tačka tekuće rasprave.
Ove promene su pokrenule debate među ekspertima, pri čemu neki vide ove reforme kao neophodne, a drugi izražavaju zabrinutost da one potkopavaju ključna područja javnog zdravlja i naučnog istraživanja, potencijalno ugrožavajući buduća medicinska dostignuća i pogoršavajući zdravstvene nejednakosti.
