Longitudinalna studija objavljena 22. juna 2026. u časopisu Circulation, koji izdaje Američko udruženje za srce (American Heart Association, AHA), pokazala je da deca koja su dnevno pila dve ili više porcija slatkih napitaka od 12 unci imaju 52 odsto veći rizik od hipertenzije u odraslom dobu od dece koja su ih konzumirala manje od tri puta nedeljno.
Istraživanje je tokom 25 godina pratilo više od 25.000 učesnika studije Growing Up Today Study (GUTS), od detinjstva do odraslog doba. Nalazi ukazuju na javnozdravstveni problem koji dobija na težini jer se visok krvni pritisak sve češće beleži kod mladih odraslih osoba, dece i adolescenata.
Navike, ishrana i način života u ranim godinama presudno utiču na razvoj hipertenzije i drugih kardiometaboličkih faktora rizika kasnije u životu.
, Dr Vasanti Malik, Univerzitet u Torontu
Rizik se razlikuje po vrsti pića
Kada se posmatraju pojedinačne vrste napitaka, slika je preciznija. Svaka dnevna porcija gaziranog soka od 12 unci bila je povezana sa 23 odsto većim rizikom od visokog krvnog pritiska, a svaka dnevna porcija sportskih napitaka sa 36 odsto većim rizikom. Rezultati time dovode u pitanje takozvani zdravstveni oreol koji sportska pića često nose.
Čak i voćni sok, koji se obično doživljava kao zdravija alternativa, pokazao je značajnu vezu: učesnici koji su pili jednu i po ili više porcija soka dnevno imali su 35 odsto veći rizik od hipertenzije od onih koji su pili manje od jedne porcije nedeljno.
Tečna fruktoza nasuprot celom voću
Jedan od ključnih nalaza ruši uobičajene pretpostavke o unosu šećera. Pokazalo se da ukupan unos fruktoze iz svih izvora nije direktno povezan sa rizikom od hipertenzije. Presudni su, umesto toga, izvor i oblik fruktoze: tečni oblici, kakvi su u zaslađenim napicima i voćnim sokovima, značajno su povezani sa većim rizikom, dok celo voće to nije.
Razlika je verovatno posledica vlakana i drugih korisnih jedinjenja prisutnih u celom voću, koji menjaju način na koji telo metabolički obrađuje šećere, što vodi drugačijim zdravstvenim ishodima.
„Naše navike, naša ishrana i način života u ranim godinama utiču na razvoj hipertenzije ili drugih kardiometaboličkih faktora rizika kasnije u životu", izjavila je Dr Vasanti Malik, viša autorka studije i vanredna profesorka na Univerzitetu u Torontu. Naglasila je i značaj smanjenja tečnih izvora šećera u ishrani u korist celog voća.
Hipertenzija se javlja relativno rano
Dugoročno praćenje kohorte GUTS, koja je počela da prati učesnike kada su imali između 9 i 16 godina, omogućilo je istraživačima da utvrde da medijana starosti u trenutku dijagnoze hipertenzije iznosi 36 godina. Tako rana dijagnoza ukazuje na dugoročne posledice obrazaca ishrane iz detinjstva.
Male zamene, merljive koristi
Dobra vest je da i male promene donose značajne rezultate. Studija je modelirala efekat zamene jedne dnevne porcije zaslađenog napitka celim voćem i utvrdila da se rizik od hipertenzije smanjuje za 22 odsto. Slična smanjenja zabeležena su pri zameni mlekom (13 odsto manji rizik) ili vodom (9 odsto manji rizik). I zamena voćnog soka celim voćem povezana je sa 19 odsto manjim rizikom.
Šta preporučuju AHA i AAP
Nalazi podržavaju postojeće preporuke Američkog udruženja za srce, koje decu savetuje da ne unose više od 25 grama dodatih šećera dnevno (oko 6 kašičica), dok deci mlađoj od dve godine dodati šećeri ne treba da se daju uopšte.
I Američko udruženje za srce i Američka akademija za pedijatriju (American Academy of Pediatrics, AAP) zalažu se za sistemske mere: dodatne akcizne poreze na zaslađena pića, ograničenja marketinga usmerenog na decu i finansijske podsticaje za zdravije izbore napitaka.
Ograničenja i pitanja za dalja istraživanja
Ova opservaciona studija pruža snažne dokaze, ali autori priznaju i ograničenja: oslanjanje na samoprijavljene podatke o ishrani i samoprijavljene dijagnoze hipertenzije, kao i populaciju koju su pretežno činili pripadnici nehispano bele populacije. Stručnjaci ipak napominju da bi nalazi mogli biti još relevantniji za nehispano crnačku i hispano američku populaciju, koja u proseku unosi više zaslađenih napitaka.
Potrebna su dalja istraživanja preciznih bioloških mehanizama koji objašnjavaju različit efekat tečne fruktoze i fruktoze iz celog voća.
